160 година од рођења Михајла Пупина

Централна прослава обележавања 160 година од рођења научника Михајла Пупина биће одржана данас у Ректорату Универзитета у Београду, под покровитељством председника Србије Томислава Николића.

Како је саопштено из Управе за сарадњу с дијаспором и Србима у региону, о српском великану и његовом научном стваралаштву и доприносу развоју комуникација говориће, осим председника Николића, и српски патријарх Иринеј, амбасадор Сједињених Америчких Држава у Београду Мајкл Кирби, еминентни професори, привредници и стручњаци из земље и света.

Председник Србије отвориће и изложбу о животу и стваралаштву Михајла Пупина на којој ће јавности бити представљено око 200 фотографија и осталих докумената и писама из живота великог научника.

Михајло Пупин рођен је 9. октобра 1854 у Идвору, а преминуо је 12. марта 1935. у Њујорку, где је провео већи део живота и остварио научну и универзитетску каријеру.

Српски научник је током Првог светског рата био медју најактивнијим Србима који су организовали одлазак добровољаца из САД у Србију, али и један од оснивача и дугогодишњи председник Српског народног савеза у Америци.

Личном имовином гарантовао је финансијске аранжмане за Краљевину Србију чак и за куповину оружја за српску војску и добровољце у Првом светском рату.

После Балканских ратова Пупин је на Мировној конференцији у Лондону, маја 1913, помагао српској делегацији, док је 1919. у Паризу био и њен учесник, помогавши, измедју осталог, да Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца постигне повољније разграничење после Великог рата.

Пупин је оснивач и неколико добротворних фондова који су наградјивали најбоље ученикем познаваоце књижевности, народне поезије, гусларства и српске историје, али и који су помагали дјацима са подручја данашње Војводине у школовању.

Српски научник био је и медју оснивачима задужбине при Народно-историјско-уметничком музеју у Београду из којег су купована српска уметничка дела за музеј и објављиване публикације о српским старинама.

Пупин је основну школу завршио у Перлезу, средњу у Панчеву, да би на студије отишао 1872. у Праг. После две године емигрирао је у САД, где је годинама радио као физички радник и похадјао вечерњу школу.

Пријемни испит на Колумбија колеџу у Њујорку положио је 1879, где је због показаног знања ослободјен школарине, а издржавао се радећи физичке послове и додатним часовима које је држао дјацима.

Школовање је наставио у Кембриџу, у Великој Британији, а у Берлину је докторирао физичку хемију 1889.

Од тада, па до 1929. био је наставник физичке математике на Колумбија универзитету у Њујорку, а током научне каријере патентирао је више десетина проналазака.

За аутобиографско дело "Са пашњака до научењака", објављено 1923. добио је Пулицерову награду.

Пупин је био члан више научних асоцијација широм света - Француске академије наука, Српске краљевске академије, председник Њујоршке академије наука. Био је почасни доктор 18 универзитета широм света.

Умро је 12. марта 1935. у Њујорку и сахрањен је на гробљу Вудлаун у Бронксу, САД.